Dijalozi

Septuaginta na srpskom (Razgovor sa prof. Rodoljubom Kubatom)

U okviru Biblijskog instituta Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Beogradu pokrenut je projekat prevođenja Septuaginte, odnosno prevođenja hrišćanskog Starog Zaveta sa starogrčkog na srpski jezik. Projektom „Septuaginta na srpskom“ rukovodi prof. dr Rodoljub Kubat, redovni profesor na Katedri za Stari Zavet na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, čije je trenutno polje naučnih interesovanja upravo Septuaginta. Prevodilački tim je započeo sa radom polovinom oktobra 2018.[1]

Za sam početak zamolili bismo vas da pojasnite nedoumicu koja se često javlja u široj javnosti po pitanju toga da li hrišćani i Jevreji u svojim tradicijama prave razliku u poimanju Starog Zaveta, odnosno Jevrejske biblije?

Da, postoji razlika između hrišćanskog Starog Zaveta i Jevrejske biblije. Bitno je naglasiti da se pod hrišćanskim Starim Zavetom isključivo podrazumevaju tekstualne varijante i kanonska struktura knjiga prisutnih u Septuaginti. Istorijski i bogoslovski gledano, Stari Zavet se uobličio u okrilju rane Crkve u septuagintinoj tekstualnoj tradiciji. Stoga je nužno praviti razliku između hrišćanskog Starog Zaveta i Jevrejske Biblije, poznatije pod nazivom Tanah koja se tekstualno zasniva na masoretskoj tradiciji. Naravno, ovom konstatacijom se ni u kom slučaju ne diskredituje jevrejska teološka i tekstualna tradicija. Naprotiv, ona se smatra jednim od legitimnih naslednika staroizrailskog religijskog i literarnog predanja. Ovom konstatacijom se samo uviđa i akcentuje razlika koja postoji između Starog Zaveta i Tanaha, to jest između hrišćanskog i judejskog razumevanja Svetog Pisma. Septuaginta je posebno važna za istočnopravoslavnu Crkvu, kako grčku, tako i ostale. To važi i za nas, jer su naši stari prevodi (staroslovenski, srpskoslovenski) bili zasnovani na Septuaginti. Samim tim naša celokupna bogoslužbena, kanonska i ikonografska praksa, kao i srednjovekovno književno i crkveno stvaralaštvo, zasnovano je na toj pisanoj tradiciji.

Biblijski institut na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu pokrenuo je projekat prevođenja Septuaginte. U čemu se pre svega ogleda doprinos ovog poduhvata?

Pokretanjem projekta „Septuaginta na srpskom“ otvara se mogućnost da se prvi put u našoj istoriji (ma koliko čudno zvučalo) pojavi integralan prevod Starog Zaveta na srpskom jeziku Dosadašnji integralni prevodi Starog Zaveta, sem devterokanonskih knjiga, na savremeni srpski književni jezik bilo da je u pitanju prevod Đ. Daničića ili L. Bakotića, nastali su najvećim delom sa latinskog, pri čemu su prevodioci konsultovali još neke prevode. U oba prevoda raspored građe, sadržina knjiga i numeracija stihova urađeni su prema masoretskoj i latinskoj tradiciji. U navedenim prevodima pojavljuju se tekstualne verzije knjiga na osnovu masoretskog teksta. Tako verzije knjiga, kao što su: Knjiga proroka Jeremije, Knjiga o Jovu, Knjiga Isusa Navina, Knjiga o Jestiri, Knjiga proroka Danila itd, prate masoretsku tekstualnu tradiciju. Samim time ne sadrže izvorni potencijal i potrebnu korelaciju sa novozavetnim knjigama. Knjige se i imenuju prema masoretskoj tradiciji, tako npr. umesto naziva Prva ili Druga knjiga carstva, koji se nalaze u Septuaginti, u ovim prevodima se imenuju kao Prva ili Druga knjiga Samuilova. Posebno su problematična i osetljiva mesijanska mesta, gde postoje značajne razlike između Septuaginte i masoretskog teksta (npr. Post 3, 15; Is 9, 5; Dan 7, 14 itd). Uz to, oba navedena prevoda su sa jezičke strane delom ne razumljiva tako da prilikom čitanja pojavljuje problem ispravnog razumevanja pojedinih reči, tačnije prepoznavanja smisla teksta.

Kako bi trebalo razumeti to da Septuaginta do sada nije prevedena na srpski jezik?

Odsustvo Septuaginte u našim novim prevodima, delom je izazvano njenim opštim statusom u donedavnim biblijskim studijama na Zapadu. Zapadnoevropska biblijska tradicija ima malo neposrednih veza sa Septuagintom. Zapadni hrišćani su se držali Vulgate, prevoda Svetog Pisma na latinski jezik iz 4. veka. Protestanti su se iz idejnih razloga već u ranim fazama opredelili za masoretsku tekstualnu tradiciju. Usled ubrzanog razvoja biblistike kod protestanata, vremenom je došlo do velike favorizacije masoretskog teksta. Promenio se odnos i prema „latinskoj Bibliji“, čak i kod rimokatolika. Noviji prevodi Biblije uglavnom su rađeni sa masoretskog teksta. Zadugo je u naučnim krugovima Septuaginta uglavnom doživljavana kao najstariji prevod, koji je imao izvesnu težinu u tekstološkim istraživanjima.

Međutim, nakon otkrivanja Kumranskih rukopisa (polovinom 20. veka) naučnici su došli do nekih važnih uvida, koji su bacili sasvim novo svetlo na Septuagintu. Između ostalog ustanovljeno je da Septuaginta predstavlja i posebnu rukopisnu tradiciju, koja se delom razlikuje od masoretske. Revidirani su raniji stavovi i jasno konstatovano da su rukopisi Septuaginte stariji preko pet stotina godina od masoretskih rukopisa. Ubrzo posle tih saznanja krenule su ozbiljnije studije na temu Septuaginte. To je rezultovalo činjenicom da su osnovani instituti i započeti radovi na prevodu Septuaginte. Do sada su se pojavili integralni prevodi na engleskom (2007), nemačkom (2009), rumunskom (2011) i španskom (2015), većim delom na francuskom (1984ss) i Petoknjižje na italijanskom (1999). Nezvanično se govori da će takav projekat biti pokrenut u Rusiji i Mađarskoj. Inače, izučavanje Septuaginte je jedna od trenutno najdinamičnijih oblast u okviru biblijskih studija na svetskom nivou.

Na pravoslavnom Istoku, koji je neposredno oslonjen na Septuagintu, iz već poznatih razloga, u novije doba (XVIII–XX vek) nije bilo ozbiljnijih radova na tom polju. Tome je svakako doprinosila i bazično mala pismenost, a time i slaba opšta zainteresovanost za Sveto Pismo. S druge strane, bogoslužbeni jezik je u mnogim slovenskim Crkvama uglavnom crkvenoslovenski, što se negativno odražavalo na potrebu za prevodom na savremeni jezik konkretne pravoslavne zajednice. Sve je to uslovilo da su pravoslavni narodi gotovo po inerciji počeli da prave savremene prevode na osnovu zapadnih izdanja. Biblijske studije kod pravoslavnih donedavno nisu bile dovoljno razvijene da bi se ušlo u takav poduhvat. To je osnovni razlozi zbog kojih se u novijoj istoriji većine pomesnih pravoslavnih Crkva, sem kod Rumuna, nije pojavljivala organizovana inicijativa da se Stari Zavet (Septuaginta) prevede na neki od savremenih jezika.

Iako do sada nije postojao planski organizovan projekat prevođenja Septuaginte na pravoslavnom Istoku, da li su zabeleženi barem pojedinačni prevodi?

Bilo je nekih pojedinačnih pokušaja u Rusiji krajem XIX i početkom XX veka. Profesor Kazanske duhovne akademije, P. A. Jungerov preveo je jedan broj starozavetnih knjiga na ruski (Post, Jov, Psalmi, Pr, Prop, Pnp i proroke). Kod nas su u novijoj istoriji mitropolit Amfilohije Radović i episkop Atanasije Jevtić, takođe, pojedinačno preveli jedan broj devterokanonskih knjiga, kao i Knjigu postanja (A. Jevtić). Njihov rad predstavlja dobru osnovu za dalji prevod celokupne Septuaginte. Prevodi mitr. Amfilohija i ep. Atanasija su mnogo doprineli na buđenju svesti o značaju takvog poduhvata i njegovom rezultatu. Međutim, celokupan prevod Septuaginte, koji podrazumeva tekstološka sravnjivanja rukopisa, dodatna stručna pojašnjenja, definisanja jedinstvenog vokabulara itd. podrazumeva zajednički rad većeg broja stručnjaka iz različitih naučnih oblasti.

Kako bi se ovako zahtevan poduhvat sproveo do samog kraja, pretpostavljamo da je potreban  veliki broj stručnjaka i multidisciplinarni pristup samoj tematici. Da li srpska akademska scena poseduje dovoljan broj stručnjaka za navedeni projekat?

Mi se na Biblijskom institutu već godinama prpremamo za takav poduhvat. Jedan broj naših doktoranada za predmet svojih disertacija imaju teme iz domena studija Septuaginte. Pripremljena je i ostala logistika u smislu stručne literature i drugih tehničkih pomagala. S druge strane, savremena srpska akademska zajednica raspolaže punim kapacitetom za jedan ovakav projekat. Na ovom projektu učestvuje petnaestak stučnjaka iz oblasti klasičnih nauka. Tu su i teolozi, staroslavisti, srbisti, helenisti, tekstolozi, paleografi itd. U ovom trenutku na projektu je uključeno preko trideset pet saradnika. Radna koncepcija je takva da su napravljena četiri prevodilačka tima koji prevode pojedine knjige. Grupe su oformljene tako da u njima budu zastupljene sve bitne naučne oblasti (klasični filolozi, teolozi, slavisti i srbisti), s tim što srž prevodilačkih grupa čine klasični filolozi, koji su i najbrojniji.

Budući da su istraživanja i prevodi Septuaginte aktuelni, da li ste u kontaktu sa kolegama iz inostranstva?

Svakako. Uspostavljen je kontakt i načinjeni prvi koraci u saradnji sa značajnim svetskim centrima koji se bave Septuagintom (npr. United Bible Societies, The International Organization for Septuagint and Cognate Studies). Jedan od priređivača nemačke Septuaginte (Septuaginta-Deutsch), prof. dr Martin Majzer, bio je gost našeg Instituta. U okviru posete, održao je dva javna predavanja iz domena studija Septuaginte, kao i veći broj konsultacija sa kolegama na projektu. Ugovorena je i poseta profesora emeritusa Emanuila Tova, sa Jevrejskog univerziteta u Jerusalimu, inače, vodećeg stručnjaka iz ove oblasti. Stupili smo u kontakt i sa drugim kolegama, i svi su oni spremni na saradnju. Planiramo da u predstojećem periodu sazovemo međunarodnu naučnu konferenciju na temu Septuaginta u slovenskoj tradiciji.

Budući da je reč o dugoročnom projektu, koliko faza ima i u kojoj se fazi trenutno nalazi?

U prvoj fazi, iz više razloga, krenulo se sa prevođenjem Petoknjižja i Psalama. Petoknjižje je u procesu nastanka Septuaginte prvo i prevedeno na grčki, a njegov prevod je bio uzor i za kasnije prevodice. Značaj Petoknjižja i njegova kanonska pozicija u Starom Zavetu daju mu neupitnu prednost. Psalmi, kao poetski tekst i bogoslužbeno važna knjiga, takođe će biti prevođeni od samog početka. U sledećoj etapi bi se prevodile istorijske knjige, zatim poetsko-mudrosne i proročke Takođe bi za studijsko izdanje bili prevedeni apokrifni tekstovi, koji su prisutni u starim kodeksima Septuaginte.

Koncipiranje multidisciplinarnog projekta u humanističkim naukama predstavlja znatan izazov, posebno kada je reč o prevodu teološki tradiranog teksta. Kako je zamišljena struktura ovog prevoda?

Prilikom prevođenja posebnu ulogu imaće naša dosadašnja prevodilačka i rukopisna tradicija. Planirani prevod biće zasnovan na osnovnim prevodilačkim matricama koje se već pojavljuju u starim prevodima, čime će se očuvati kontinuitet sa ranijom tradicijom. Na taj način bio bi očuvan „teološko-jezički kod“ koji je utkan u našu bogoslužbenu, himnografsku, kanonsko-pravnu, hagiografsku i opštu kulturnu baštinu. Slično će biti uzeti u obzir i noviji srpski prevodi (Daničić, Vuk Karadžić), koji su kod nas naširoko prihvaćeni. Naročito će se uvažiti njihov jezički izraz i stil. Treba imati na umu da su ta dva prevoda, prevodilačka remek dela u kojima je narodni jezik došao do punog izraza. S druge strane, prevod će biti u duhu savremenog srpskog jezika. Stoga će na projektu biti angažovan jedan broj lingvista i poznavalaca naše jezičke kulture, s ciljem da prevod ispuni najviše jezičke standarde.

Koliko je važno uspostaviti takav odnos sa našom tradicijom?

Oslanjanjem na postojeću tradiciju, osvešćuje se sopstvena kulturna baština, koja do sada nije istraživana iz ove perspektive. U teološkom i uopšte kulturološkom smislu oni predstavljaju važnu sponu, koja ojačava naš duhovni i kulturni identitet. Stari slovenski rukopisi, pored toga, imaće još jednu ulogu. Naime, planirano je da se istraživanja usmere u pravcu poređenja staroslovenskih i srpskoslovenskih prevoda, s jedne, i grčkog teksta, s druge strane. Ta oblast je, inače, u savremenoj nauci neistražena, tako da se time otvara prostor našim stručnjacima (pogotovo mladim teolozima, klasičnim filolozima i slavistima) da daju svoj doprinos na opštem polju istraživanja Septuaginte. Još bitnije je to što se takvom koncepcijom otvaraju nove mogućnosti za tekstološka istraživanja Septuaginte. Naučna paradigma, na osnovu koje se traži izvorni tekst, biće uzeta u obzir. Na ovom projektu cilj neće biti isključivo da se rekonstruiše hipotetički izvorni tekst. Ovim poduhvatom se pokušava afirmisati i teološko-tekstološki utvrditi razvoj teksta sa fokusom na recepciju. Cilj je da se utvrdi i standardizuje Septuagintin rukopisni tok svojstven vizantijskoj, odnosno našoj crkvenoj tradiciji. Iz tog rukopisnog toka nastali su slovenski prevodi, koji u ovom slučaju treba da pomognu da se, u meri u kojoj je to moguće, rekonstruiše i standardizuje vizantijsko-slovenski tekst. Takav tekst bi mogao poslužiti kao osnovni tekst za novo kritičko izdanje Septuaginte.

Da li bi to značilo da bi rezultati ovog projekta pored nacionalnog doprinosa mogli imati i međunarodni značaj?

Ovakvim postupkom u znatno većoj meri postajemo zanimljivi široj, međunarodnoj naučnoj zajednici. To u strateškom smislu znači da se ovim projektom kod nas defakto osniva istraživački centar, koji se bavi staroslovenskom i srpskoslovenskom biblijskom tekstualnom tradicijom. S obzirom na to, planirano je da se postojeći staroslovenski i rukopisi i kasnije srpske redakcije tih rukopisa katalogizuju, digitalizuju i transkribuju u elektronski format, kako bi se stvorile osnove za dalja istraživanja. Rad na staroslovenskim i redakcijskim rukopisima, koji podrazumeva njihovo međusobno poređenje, zatim sravnjivanje sa grčkim tekstom i dalja stručna istraživanja, predviđen je da bude predmet većeg broja doktorskih disertacija, kako biblista, tako i klasičnih filologa i slavista. Mladi istraživači bi tako bili u prilici da rasvetljavaju Septuagintinu rukopisnu tradiciju, njen istorijski razvoj i odnos prema najstarijim sačuvanim rukopisima. Već postoji jedan broj započetih disertacija, čiji je predmet istraživanja iz ove oblasti. U okviru projekata upravo se omogućava sticanje potrebnih znanja, veština i kompetencija za izradu takvih disertacija ili master i drugih stručnih radova.

Budući da je sam projekat izuzetno složen i da će se obrađivati različiti aspekti klasičnih nauka, slavistike i teologije, da li su u planu i neka stručna izdanja koja bi pratila sam prevod teksta Septuaginte?  

Pored studijskog izdanje, koje bi podrazumevalo kritičke napomene i pojašnjenja važna za ovakav prevod, biće priređeno i popularno (crkveno) izdanje (uključujući i Parimejnik), koje bi se koristilo u svakodnevnoj, crkvenoj i privatnoj upotrebi. U osnovi to bi bio jedan prevod, s tim što bi studijsko izdanje, pored širih prevodilačkih pojašnjenja, sadržavalo i izvesne tekstualne varijacije i dodatne stručne komentare. Takođe, studijsko izdanje će sadržati i knjige koje ne ulaze u kategoriju kanonskih ili devterokanonskih knjiga, a nalaze se u najranijim septuagintinim rukopisima. Druga mogućnost je da u jednom tomu bude samo prevod, dok bi drugi sadržavao apokrifne spise, dodatna pojašnjenja i komentare. Međutim, pre samog štampanja prevod će biti priređen u elektronskom formatu, sa mogućnošću konačne odluke u vezi sa materijalom koji će biti odštampan u zavisnosti od neposrednih zahteva i predloga budućih korisnika.

Paralelno sa procesom prevođenja radiće se: Rečnik biblijsko-grčkog jezika, koji bi trebalo da bude važno i pouzdano pomagalo za dalja izučavanja svetopisamskog teksta;  Gramatika biblijsko-grčkog jezika, koju će prirediti kolege sa klasičnih nauka; Gramatika starojevrejskog jezika, čiji autori će biti teolozi i klasični filolozi; Uvod u Septuagintu, koji će sadržavati opšta pitanja koja se tiču Septuaginte. Dobar deo toga Uvoda sam već napisao. Takođe će se raditi Uvod u Stari Zavet, na osnovu septuagintinog teksta. Taj posao je planiran da urade nastavnici i saradnici sa Katedre za Stari Zavet PBF. Pored zasnovanosti na Septuaginti, Uvod će sadržavati višestruku recepciju starozavetnih knjiga, i kao takav, biće jedinstven u svetu biblijske nauke. U okviru projekta je planirana i izrada pojedinačnih monografija i naučnih studija.

Svesni smo činjenice da se projekat nalazi u početnoj fazi i da je još uvek teško spekulisati o tome koliko će ceo projekat ukupno trajati, ali prema vašoj proceni kada odprilike možemo očekivati prva izdanja?

Procena vremenskog roka trajanja projekta „Septuaginta na srpskom“ uslovljena je obimom i dubinom zahvata. To znači da sam prevod, bez dodatnih komentara, podrazumeva znatno kraći vremenski rok. Sve dalje elaboracije, koje bi se nužno odrazile i na sam kvalitet prevoda, zahtevaju dodatno vreme. One su u svakom slučaju neophodne i predstavljaju condiciones sine quibus non za kvalitetan i stručan prevod. Ako se uzme u obzir i izrada navedenih rečnika, gramatika i uvoda, taj rok bi bio još pomeren. U svakom slučaju, ovako postavljen projekat zahteva višedecenijski angažovani rad.

Šta biste izdvojili kao osobenost ovog poduhvata?   

Stvar koju treba posebno izdvojiti i naglasiti jeste to da je jedan od važnijih ciljeva ovog poduhvata – kao što sam već napomenuo – istraživanje starozavetne staroslovenske i srpskoslovenske rukopisne tradicije i njenih grčkih predložaka. Ta istraživanja su već počela i izvode ih mladi doktorandi uz podršku nas profesora i saradnika. Tim sačinjavaju teolozi/biblisti, klasični filolozi i slavisti. Cilj je, dakle, da se preko starih slovenskih i srpskih rukopisa ustanovi grčki tekst sa kojeg su nastali naši prevodi. To je realan istorijski tekst, koji u osnovi istočno-pravoslavne teologije i kulture. Upravo, taj grčki tekst u daljem koraku treba da bude predložak (Vorlage) za buduće kritičko izdanje Septuaginte. Naime, projekat „Septuaginta na srpskom“ se neće završiti prevodom i izdavanjem navedenih priručnika i stručnih studija. Zamisao je da se kod nas oformi stručni tim koji će raditi na novom kritičkom izdanju Septuaginte. Takav posao po prirodi stvari dobija međunarodni značaj. Sve što bih dalje rekao spada u domen prognoza. Trebaće mnogo dobre volje, rada, energije i pameti da u tome uspemo.

Iako može zvučati trivijalno, jedna od najčešćih prepreka u realizaciji naučnih projekata na našim prostorima jesu materijalna sredstva. Na koji način je zamišljeno da se finansira celokupan projekat?  

Sa stručne i tehičke strane uglavnom su stvoreni svi potrebni preduslovi iz izvođenje ovakovog projekta. Ostalo je još otvoreno pitanje njegovog finansiranja, a pod finansiranjem se pre svega podrazumevaju honorari za učesnike na projektu. U pitanju je veliki i dugotrajan posao, koji se ne može izvesti bez materijalne podrške. Iako niko od saradnika ni na koji način nije čak ni sugerisao takvo pitanje, stvari su jasne. Mi pripremamo projektnu dokumentaciju s ciljem da prijavimo projekat kod Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije. Otvoreno je pitanje koliko se koncep projekta poklapa sa postojećim propozicijama. Lično planiram da u ministarstvu predstavim projekat i ukažem na njegov značaj. Možda će zvučati neskromno, ali ovakav poduhvat je od prvorazrednog značaja – crkvenog i nacionalnog. Iskreno se nadam da ćemo naići na razumevanje i podršku. Takođe, očekujemo podršku unutar Crkve, jer se ovaj prevod najviše tiče nas. U svakom slučaju, to je jedna od stavki koju ćemo rešavati u predstojećem periodu. Ono što ohrabruje jesu dobra volja, odlučnost i ozbiljnost sa kojom smo ušli u ovaj posao. Konačno, potrebna je vera u uspeh jer „sve je moguće onima koji veruju“ (Mr 9, 23).

 

 

[1] Najava: Tribina na temu „Septuaginta na srpskom“ biće održana u beogradskom Domu omladine 12. 12. 2018. godine, u 19 časova. Na tribini će govoriti: Rodoljub Kubat, Vojin Nedeljković i Bogoljub Šijaković.