Аутографи

Пред иконом Суштог

Дејвид Бојд, Издајство у врту, 2002.

На православним иконама Христос је представљен са ореолом на ком стоји натпис на грчком – Ὁ ὬΝ – Сушти. Које су богословске основе оваквог иконографског изображавања? Како је и зашто дошло до тога да се речи којима се старозаветном Израиљу Бог открио као Сушти – Εγώ εἰμι ὁ ὤν (Изл. 3, 14 LXX) нађу на Христовом ореолу? На који су начин повезани ово иконографско решење, старозаветне епифаније, и Христос?

Септуагинта је имала велики утицај на новозаветне текстове: аутори новозаветних књига познавали су превод Седамдесеторице, и с пажњом користили терминологију из овог превода. Према тексту Јеванђеља по Јовану, Христос о себи на више места говори користећи Ја Јесам формуле (које у Септуагинти, у Изл. 3, 14, Пнз. 32, 39, те у преводу Књиге Пророка Исаије, одн. у оним стиховима који су потекли од девтеро-Исаије, где су скраћени на само ἐγώ εἰμι – Ис. 43, 11 и даље; 51, 12; 52, 6 – имају важно богословско значење), објављујући на тај начин свој божански идентитет:

4, 25–26: Рече му жена [Самарјанка]: Знам да ће доћи Месија, који се зове Христос; када он дође, обавестиће нас о свему. Рече јој Исус: Ја Сам [Ἐγώ εἰμι] – који говорим с тобом;

6, 20: [Апостоли угледаше Исуса како иде по мору и приближава се лађи, па се препадоше.] Но он им рече: Ја Сам [Ἐγώ εἰμι], не плашите се; [уп. Мт. 14, 27; Мк. 6, 50; занимљиво је што су ове речи – μὴ ϕοβεῖσθε – не бојте се! – у Старом Завету повезане са теофанијама: Пост. 15, 1; Пост. 26, 24 LXX; Изл. 3, 6; Ис. 41, 10.14; 43, 1.5 итд; исто је и у новозаветним текстовима: Лк. 1, 13; 1, 30; 5, 10; Мк. 5, 36; Дап. 18, 9; Откр. 1, 17]

13, 19: Од сада вам говорим пре него се збуде, да, када се збуде, верујете да Ја Јесам [ἐγώ εἰμι];

18, 4–8: Исус знајући све шта има да му се догоди, изиђе и рече им: Кога тражите? Одговорише му: Исуса Назарећанина. Исус им рече: Ја Сам. … А када им рече: Ја Сам, одступише назад и попадаше на земљу. Онда их опет запита: Кога тражите? А они рекоше: Исуса Назарећанина. Одговори Исус: Рекох вам да Сам Ја. Ако, дакле, мене тражите, пустите ове нека иду.

Да ли ове Христове изјаве могу да се разумеју као обичне ја сам формуле, које иначе користимо у свакодневном говору, или их пак треба разумети као божанске Ја Јесам објаве?

Контекст указује на то да су одређене Ја Јесам формуле које Христос користи ипак посебне, другачије од свакодневних.

Тако је занимљив последњи наведени пример, одговор који је Христос упутио наоружаној чети која је с Јудом дошла по њега: Христос је иступио и поставио питање кога траже, ови му одговарају да траже Исуса Назарећанина, на шта он једноставно каже Ја Сам; но из следећег стиха јасно је да је Христов одговор из неког разлога другачији – јер они који су дошли да ухвате Христа устукнуше и попадаше на земљу (уп. Јн. 18, 6).

Стога се чини да је ова Христова самопредстављајућа формула Ја Сам другачија од уобичајене формуле „ја сам“ коју људи свакодневно користе.

С обзиром на то какав шок и какве реакције су овакве речи и пре ноћи у којој је Христос предан изазивале код слушалаца Христових проповеди, нарочито код јеврејских старешина и верских првака, очигледно је да Христове Ја Сам формуле не значе просто ја сам тај и тај, већ да се у тим речима крије нешто више од тога: Божије свето име – ἐγώ εἰμί – које сада користи Христос, објављујући свој идентитет [некада и у комбинацији са загонетним месијанским термином Син Човечији]:

Јн. 8, 23–25: И рече им: Ви сте одоздо, ја сам одозго; ви сте од овога света, ја нисам од овога света. Зато вам и рекох да ћете помрети у гресима својим; јер ако не поверујете да Ја Јесам [ἐγώ εἰμι], помрећете у гресима својим. Тада му говораху: Ко си ти? И рече им Исус: Почетак [Τὴν ἀρχὴν], што вам и кажем;

28: А Исус им рече: Кад подигнете Сина Човечијега [τὸν υἱὸν τοῦ ἀνθρώπου], онда ћете дознати да Ја Јесам [ἐγώ εἰμι];

58: [Авраам, отац ваш, био је рад да види дан мој; и виде и обрадова се. А Јудејци му рекоше: Још немаш ни педесет година, а Авраама си видео?] Заиста, заиста вам кажем: пре него Авраам настаде, Ја Јесам [ἐγώ εἰμι]. Тада узеше камење да баце на њега; а Исус се сакри, и изиђе из храма, па прође између њих и тако отиде.

Христолошке теме Јеванђеља развијају се уз коришћење ових Јеврејима познатих старозаветних речи. Реакције Јевреја забележене у Јеванђељима показују како су они разумели Христову проповед и Христову самообјаву: Христос провоцира верске лидере, крши законе, не поштује суботу – све то је довољно да на себе навуче гнев свештеника, фарисеја и многих других, али је ништа спрам тога што он хули, што се гради једнаким Богу (Јн. 5, 18), те слушаоци Христови потежу камење на њега.

Ове Христове речи у једном тренутку постају разлог који је довољан да он буде осуђен на смрт:

Мк. 14, 61–62: Опет га првосвештеник запита и рече: Јеси ли ти Христос, Син Благословенога? А Исус рече: Ја Сам [Ἐγώ εἰμι] тај; и видећете Сина Човечијега [υἱὸν τοῦ ἀνθρώπου] где седи са десне стране Силе и долази на облацима небеским.

У Марковом Јеванђељу, како се може закључити из контекста, овде се не ради о обичном одговору на питање. Хришћанске егзегете сматрају да Христос овде користи апсолутно Ја Јесам, које своју позадину има у старозаветним божанским откривењским формулама. На такав закључан наводи и реакција првосвештеника и окупљених на ове Христове речи, забележена у следећем стиху, драстичнија него она поменута у Јн. 8, 58 (посезање за камењем):

Мк. 14, 63–64: А првосвештеник раздре хаљине своје, и рече: Шта нам више требају сведоци? Чусте хулу на Бога. Шта вам се чини? А они га сви осудише да је заслужио смрт.

У том смислу, управо овде се налазе основе уписивања речи из божанске објаве – ὁ ὤν – Сушти – на ореол на Христовој икони. Да се вратим почетку текста – оно што повезује божанску објаву чији је сведок био Мојсије (Изл. 3, 14), теологију девтеро-Исаије (Ис. 40–55) и натпис на ореолу – јесте Христос, Почетак и Свршетак, Алфа и Омега, Први и Последњи – и на почетку, од искона – пре Авраама, и на крају и у испуњењу историје, у есхатолошком бљеску, откривен, парадоксално, кроз своје распеће и смрт:

Кад подигнете Сина Човечијега, онда ћете дознати да Ја Јесам [ἐγώ εἰμι] (Јн. 8, 28).