Преводи и преписи

Очишћаватељски атеизам

Случај очигледно супротних тврђења. Бог постоји, Бог не постоји. Где је проблем? Потпуно сам уверена да има Бога у овом смислу: потпуно сам уверена да моја љубав није варка. Потпуно сам уверена да нема Бога у овом смислу: потпуно сам уверена да ништа стварно не одговара томе што могу помислити изговарајући то име. Али оно што не могу помислити није варка.

Постоје два атеизма, а један од њих је очишћење појма Бога.

Можда све што је зло има други аспект који почива на очишћењу у току кретања према добру и трећи аспект који је више добро.

Треба добро разликовати три аспекта, јер помешати их јесте велика опасност за мисао и за успешно управљање животом.

Од двају људи који немају доживљај Бога, онај који пориче његово постојање можда је најближе Богу.

Лажни Бог, који је потпуно сличан правоме сем што га се не дотиче, занавек онемогућује стизање до правога.

Веровати у Бога који је потпуно сличан правоме, сем што не постоји, пошто се не налази где Бог постоји.

Грешке нашег доба потичу из христијанизма без натприродног елемента. Узрок је лаицизам – и у првом реду хуманизам.

Религија као извор утехе сметња је за праву веру: у томе смислу атеизам је очишћење.

Требало би да сам атеисткиња оним делом саме себе који није за Бога. Међу људима у којих се натприродни део њих самих није пробудио, атеисти су у праву, а верници се варају.

Човек чија је читава породица погинула у мучењима, који је сам дуго био мучен у концентрационом логору. Или Индијанац XVI века, који је једини преживео у потпуном уништењу свога народа. Такви људи, ако су веровали у милосрђе Бога, или су престали у милосрђе веровати, или су га почели поимати потпуно другачије него раније. Нисам прошла кроз тако нешто. Али знам да постоји; и каква је онда разлика?

Морала бих се старати да имам схватање Божијег милосрђа које не слаби, не мења се, независно од тога какве ће ми случајеве судбина послати, и које бих могла саопштити било којем људском бићу.

 

Извор: Simone Weil, La Pesanteur et la grâce, Paris: Plon, 1988.
Превод: Петар Вујичић