Foto: Rastko Jović, Melanholija, 2014.
Juče je na portalu teologija.net objavljen tekst prof. Rodoljuba Kubata, u kome se autor bavi problemima obrazovanja. Takve tekstove, čak i kada su u formi publicističkog zapisa, smatram uvek dobrodošlim, a o značaju unapređenja nastave i sâm sam pisao. Ono što me je iznenadilo jeste pristup, koji se i pored zalaganja za rešenja koja bi podrazumevala komunikaciju sa savremenim svetom, zasniva na argumentaciji u kojoj dominiraju argumenti iz prošlosti: kako u pogledu negativnih fenomena koji se kritikuju, tako i modela obrazovanja koji se afirmišu (poput onog „otačkog“).
Prof. Kubat je ispravno uočio da je glavni problem teološkog obrazovanja to što smo priklješteni stegama prošlosti, ali nam se čini da u prilog toj tezi sigurno ne može biti korektno da se navodi predmet na kome sam i sam docent i koji je ponajmanje primer zatvorenosti i odsustva iz sveta. Stoga sam se osetio pozvanim da na navedeni deo iz teksta reagujem, a pre svega u cilju istine, kako bih osvetlio ulogu koju predmet Kanonsko pravo ima u životu Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Dakle, tekst pored dobrih strana ima i više problematičnih, a ja ću se osvrnuti na jednu od njih:
Naime, sistem današnjeg bogoslovskog obrazovanja je zatvoren sistem koji nema nikakvu ozbiljniju interakciju sa svetom u kojem živimo. Tako se npr. u bogoslovijama i na fakultetima izučava Kanonsko pravo, gde se studenti upoznavaju sa mnogim kanonima i uredbama, što samo po sebi nije besmisleno. Ali, problem je u tome što mladi teolozi nemaju mogućnost da se upoznaju sa savremenim konceptom prava. Teme kao što su Deklaracija o ljudskim pravima i uopšte pravno ustrojstvo zemlje ostaju nepoznate. Mi nemamo didaktičkog prostora u kojem bi mladi teolozi naučili nešto više o tome šta je npr. parlamentarna demokratija ili liberalni kapitalizam, a upravo to je društveni okvir u kojem živimo.
- O eventualnoj zatvorenosti predmeta Kanonsko pravo koji je naveden, možemo govoriti samo uz dobro poznavanje činjenica. Pre svega, na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu (PBF) Univerziteta u Beogradu, Kanonsko pravo nije predmet u kojem se studenti samo upoznaju sa mnogim kanonima, uredbama i sl. Ukoliko se negde taj predmet tako predaje, onda on zapravo jeste besmislen. Međutim, već na prvim časovima Kanonskog prava studenti uče šta je sve neophodno za proučavanje kanona – tj. njihovu interpretaciju. Već sama interpretacija kanona zahteva otvaranje ka svetu i drugim naučnim disciplinama, jer je za kvalitetno dešifrovanje kanonskog nasleđa neophodno poznavanje ostalih naučnih i teoloških disciplina: biblistike, liturgike, dogmatike, sociologije, filosofije, psihologije, lingvistike, istorija, filosofija prava… Drugim rečima, nemoguće je biti zatvoren prilikom bavljenja kanonima i kanonskim pravom, jer kanoni po sebi zahtevaju otvorenost. Svako zatvaranje bi značilo bavljenje nečim drugim, ali ne i kanonskim pravom.
- Izučavanje kanona nužno pretpostavlja poznavanje državnog prava, posebno u prošlosti kada su Crkva i država bili jedno. Uostalom, našim studentima je dostupno zakonodavstvo rimskih i vizantijskih careva kako bi što bolje razumeli i nastanak i smisao kanona u vremenu u kome su se formirali. Sa druge strane, današnje vreme ne zahteva od nas poznavanje državnog prava u onoj meri u kojoj je to ranije bio slučaj. Činjenica da danas živimo u sekularnoj državi podrazumeva da se na katedri zanimamo državnim pravom u meri u kojoj se ono tiče Crkve. Time pokazujemo odgovornost i razumevanje sadašnjice u kojoj više nemamo državnu Crkvu.
- Crkvenog i državnog zakonodavstva se dotičemo i u okviru drugih predmeta na našoj katedri, koji u manjoj ili većoj meri proizlaze iz kanonskog prava, a navešću samo neke: Teologija crkvenih kanona, Socijalno učenje crkve, Crkva i savremeno društvo, Fenomen verskog fundamentalizma, Kazneno pravo, Pravoslavno bogoslovlje i politika, Bračno pravo. Studenti PBF se osposobljavaju da kritički preispituju zakone i akte države, posebno u oblasti bioetike i verskih prava – što sve spada u korpus ljudskih prava. Predmet Crkva i savremeno društvo upravo proučava pitanja sekularizacije, parlamentarne demokratije, uloge i mesta Crkve u društvu i sl.
- Zbog svega navedenog, Kanonsko pravo je izvor značajnih promišljanja, uzimajući u obzir to da se kanoni bave i pitanjima bioetičke prirode. Stoga, ostati veran kanonskom pravu znači aktivno se zanimati ovim pitanjima. Uzgred, ostvarena je saradnja sa Kliničkim centrom Srbije, gde već drugu godinu imamo nastavu za lekare na specijalizaciji palijativne medicine.
- Bioetičke i društvene teme koje se pokreću kroz Kanonsko pravo omogućile su da ostvarimo saradnju i sa Centrom za bioetičke studije, kako kroz predavanja, tako i saradnju i rad kolega studenata PBF-a u pomenutom Centru.
- Naša katedra učestvuje aktivno u radu Odboru za bioetiku pri državnom Institutu za evropske studije. Ovaj odbor se bavi kritikom zakonskih rešenja i učestvuje u javnoj raspravi prilikom donošenja državnih zakona. Dakle, po prirodi stvari, zatvorenost je nespojiva kako sa predmetom Kanonsko pravo, tako i sa samom katedrom. Nije bez značaja napomenuti da je upravo naš kolega doktorirao na temu ljudskih prava, te mu je stoga pitanje ljudskih prava i te kako poznato. Drugim rečima, nezamislivo je govoriti o različitim bioetičkim aspektima kanonskog nasleđa ili drugih pravnih odredaba crkvenog zakonodavstva bez poznavanja korpusa ljudskih prava.
- Kanonska tradicija pravoslavne Crkve, koja oslikava njenu brigu za sve aspekte života jedne ličnosti u okvirima Crkve, omogućila je i plodnu međunarodnu saradnju naše Katedre za Kanonsko pravo i hrišćansku sociologiju sa CEEPUS programom (Srednjeevropski program univerzitetske razmene). Katolički fakultet u Beču je na čelu projekta, a cilj je upoznavanje sa problemima, predanjem, tradicijom i odgovorima na bioetičke izazove. Razmena podrazumeva odlaske naših studenata i profesora na razne univerziteta Srednje i Istočne Evrope. U razmenu uključujemo i kolege sa drugih katedri, upravo pokazujući otvorenost ne samo prema svetu, nego i prema sopstvenim resursima – trudeći se da razvijamo i preko potrebnu kolegijalnost.
- Takođe, naša katedra je imala dvojicu kolega koji su predavali na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, kao i jednog koji predaje na Pravnom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu i danas. Renomirani časopis Anali, časopis Pravnog fakulteta UB, više puta je publikovao radove kolega sa naše katedre. Ovi tekstovi, bolje nego bilo šta drugo, i te kako pokazuju da nastavnici sa katedre poznaju savremeno pravo i nastoje da doprinesu dijalogu između crkvenog i državnog prava. Dakle, Kanonsko pravo i ovim dokazuje da je nesvodivo na samo upoznavanje odredbi ili zakona, nego se hvata u koštac sa izazovima savremenog sveta.
- Predmet Bračno pravo je veoma važan primer koji ilustrativno pokazuje neophodnost odnosa Crkve sa savremenim svetom. Ne samo što je za njega neizostavno poznavanje Rimskog bračnog prava, kao i Crkvenog prava, nego je neizostavna upućenost u pravo Rimokatoličke crkve kao i u državno pravo. Poznavanje državnog prava prirodno proizlazi iz činjenice da je nadležnost u vezi sa brakom danas isključivo u domenu države – još od 1946. godine. Sa druge strane, savremeni izazovi u braku spontano ovaj predmet dovode u vezu sa biblistikom, sociologijom i psihologijom. Ova povezanost rezultira činjenicom da se na časovima Bračnog prava neretko ugošćavaju kolege iz drugih disciplina, kako bi se stekla ukupna slika bračne problematike – od psihoterapeuta do pripadnika drugih religija i konfesija koji svojim znanjem obogaćuju i otvaraju naš fakultet za drugo i drugačije.
- U unutarcrkvenom kontekstu, Kanonsko pravo se iznova i neprestano pokazuje značajnim, posebno u razgovorima koji se vode u vezi sa unutrašnjim ustrojstvom Crkve. O tome govore različite konferencije i sabori posvećeni odnosu Pravoslavne Crkve prema svetu, ali i odnosima na unutarcrkvenom planu. Svepravoslavni Sabor na Kritu je sigurno dobar pokazatelj toga koliko je Kanonsko pravo odigralo značajnu ulogu u formiranju određenih odluka. I lično sam se trudio da ukažem na značaj bogoslovlja, kao i brigu za Crkvu i njenu sliku u svetu i pred svetom (vidi: Some Comments on the Mission Document by Orthodox Missiologists). O odlukama Svepravoslavnog Sabora sa Krita se može diskutovati, te se one mogu različito vrednovati, ali nesumnjivo je da potvrđuju značaj Kanonskog prava u smislu svedočanstva iskustva Crkve u suočavanju sa izazovima savremenog sveta. Nije potrebno ovde navoditi da su svi kanoni nastali post-festum, dakle, nisu izmišljani odgovori na probleme, nego su kanoni nastajali kao odgovori na konkretne izazove u crkvenoj i svetskoj realnosti. Pitanje novog Ustava SPC biće naročito značajno, kako za studente, tako i za mene i druge nastavike na katedri, kao prilika da se kritički osvrnemo na sve aspekte crkvenog života. Nije potrebno naširoko obrazlagati da će ovo biti svakako tema predavanja i dijaloga sa studentima, kako bismo ih obrazovali da na što bolji način sagledaju sadašnju crkvenu situaciju. I pored toga što Bogoslovski fakultet pripada Univerzitetu, on je ipak neotuđivo vezan za Crkvu, te je stoga otvoreni i kritički dijalog neophodan.
- Moja malenkost je aktivno učestvovala u radu Globalnog Teološkog Instituta (GETI), te sam prošle godine u Berlinu imao priliku da sudelujem na unapređenju bogoslovskog obrazovanja kroz rad sa 130 studenata iz celog sveta, kao i da održim javno predavanja o ulozi religije u savremenim geopolitičkim okvirima (Visions for Christianity in Europe) na skupu Kirchentag u Berlinu 2017. godine. Istovremeno, nastavljeno je delovanje kroz druge organizacije u okviru SSC-a, kako bi se unapredio rad na stvaranju bolje klime u našim bogoslovskim i crkvenim sredinama.
Zahvaljujući prof. Kubatu, ukazala se prilika da se osvrtom na pojedine aktivnosti naše katedre, a naročito predmeta Kanonsko pravo, osvetli njegovo aktivno učešće u procesu otvaranja kako prema svetu i Crkvi, tako i prema svojim kolegama – odbijajući oštre podele i zatvaranja unutar samih katedri PBF-a. Dovoljno je samo baciti pogled na bibliografije kolega sa katedre, gde su gotovo sve teme i članci društveno ili crkveno angažovani, daleko od izolacionizma, bilo kakvog oblika unutrašnje sekularizacije ili sektašenja. Pored naučnog rada, Katedra kanonskog prava svedoči i hrišćansku poruku pomirenja, ljubavi i brige za Crkvu i svet, što je i te kako važno za autentičnost naše hrišćanske poruke. Sve ovo je bitno istaći kako bi se na najbolji način razumelo pregalaštvo profesora ove katedre. Angažovanost i trud su sinonimi koji ne ostavljaju prostora da se ona na bilo koji način istakne kao primer otuđenosti bogoslovlja od drugih disciplina. Pre bi se moglo reći da je sasvim suprotno.
Mnoge stvari koje prof. Kubat, prodekan za nauku, kritikuje u vezi sa teološki obrazovanjem, svakako i zaslužuju kritiku. Sa većinom bih se mogao u najvećoj meri složiti. Žao mi je pak što je kao negativan primer izdvojio i naglasio Kanonsko pravo kako bi dokazao svoju tezu o zatvorenosti našeg bogoslovskog obrazovanja. Cilj mi je bio da pokažem da to sigurno nije slučaj sa Kanonskim pravom na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu. Drugim rečima, ne samo što ovaj predmet ne odvaja naš fakultet od tokova savremenog sveta, nego naprotiv – ova katedra spada među najaktivnije kada je reč o gradnji spona i saradnji sa drugima! Ukoliko možemo reći da je Pravoslavni Bogoslovski fakultet aktivan i otvoren za saradnju, utoliko se u okviru katedre za Kanonsko pravo ovaj dijalog sa svetom brižljivo razvija i neguje.
